Стална поставка црквених звона ливнице ЛИГРАП доо са пословном зградом. У поставци су већа звона - до 2000 кг, док су мања звона и други производи ливнице изложени у пословној згради ливнице.

Поглед на галерију звона зими. У наставку приче о ливници температура је готово иста без обзира на годишње доба - пећи раде увек.

Читава прича о ливници креће од модела, калупова, "форми". Са мањим моделима и калуповима рекло би се да је "лакше", мада није увек тако.

Припремљене форме за мање одливке. Ако нису урађене квалитетно - ни одливак неће бити употребљив.

Посебно је осетљива припрема форми за хоросе и полијелеје.

Припреме за ливење звона су значајно другачије, временски и редоследно подељене на израду језгра звона и термичку обраду што са великим звонима није нимало лак ни једноставан посао.

Свако језгро звона се у припреми обрађује на више начина и у различито време.

Језгро се премазује и заштитним слојем који олакшава површинску обраду одливка.

Посебно се раде форме за спољни зид звона у које се већ при изради форми поставља донаторски натпис или текст који је тражен од наручиоца звона.

Тек када се језгра звона и форме сложе у једну целину, заштите и ставе под оптерећење, пале се пећи и припрема легура по "старим рецептима".

Почетак пуњења првог лонца је заправо почетак процеса који до крајности мора да буде усаглашен јер у процесу ливења не сме да буде застоја.

Квалитет легуре и знак за почетак ливења даје искусан ливац, чији је посао и да води рачуна о чистоћи растопљеног метала. Од овог момента у ливењу не сме да буде ни једна грешка.

И поновно је "лакше" са мањим формама. Можда нема превише времена за одмор, али је манја могућност грешке ако је све добро припремљено пре ливења.

Температура је свакако таква да нико и не тражи одмор већ се сви труде да планиран посао заврше брзо и без грешке.

Са ливењем звона је већ другачији проблем, нарочито са оним већим звонима преко 1000 кг. Кад једном растопљени метал потече у припремљен калуп - више нема стајања.

Легура се улива у калуп из "великог лонца" који се стално допуњава доношењем нове количине из пећи. Раде најмање 2 или 3 екипе, а читав процес мора да се заврши довољно брзо да се звоно равомерно хлади.

Завршетак ливења звона би зтребало да представља "олакшање", међутим посао још није завршен - растопљена легура се скупља и попуњава свако исписано слово на форми. То слегање материјала прати главни ливац и додаје материјал све док се "звоно не умири".

Најлепше је када се процес са ливењем звона заврши овако - са смешком ливца након скидања форми, значи да је одливак добар.

Одливено звоно сада може на прву фазу чишћења - у комору за пескарење.

Пескаре се и сви ситнији комади.

Као и батови за свона и елементи који ће се уграђивати у носеће конструкције звона да би се очистили од сваке корозије.

Након пескарења следи површинска обрада звона.

Припремљена звона за површинску обраду и полирање.

Површинску обраду чекају и мањи одливци.

Површинска обрада звона подразумева фино брушење и полирање спољне површине звона ...

... али и унутрашњости звона јер од тога зависи квалитет звука звона.

Звоно при чишћењу и полирању "изгуби на тежини" у зависности од тежине самог звона.

Исполирано звоно припремљено за монтажу јармова, гравирање или већ неки други планиран посао.

Мањи одливци сада представљају "већи проблем" јер је њихова обрада готово филигрански посао.

Сваки део површине се чисти и полира посебним алатом.

У првој фази чишћења и за крупније одливке то може да буде и брусилица са металном четком.

Али код финијих комада то је алат сличан зубарској бушилици.

Сваки детаљ на одливку мора да се обради јер су сви делови и замишљени тако да се уклопе у време настанка храма за који се украс припрема.

У тим мањим одливцима, постоје још мањи - то су елементи украсних ланаца за хоросе који се чисте и полирају исто прецизно као и сви остали делови.

Делови након површинске обраде иду у машинску радионицу где се од делова састављају склопови или читав украс.

Наравно, сваки део мора да одговара осталим деловима да при монтажи украса, на терену, не би било непотребних проблема.

У машинској радионици се склапају, али и праве делови на струговима, посебно када су у питању полијелеји.

Велики полијелеји нису без разлога тако и названи. На фотографији је некомплетно тело великог полијелеја.

Након обраде тела полијелеја, грана и расветних места, врши се електрификација полијелеја. Користе се силиконски каблови који се ни не примећују код склопљеног полијелеја.

За то време на звона се гравира захтевани текст, ако наручилац није желео да текст буде изливен.

Гравирање се ради по датом тексту и траженом облику и величини слова.

Након гравирања и површинске заштите, звона се комплетирају са јармовима и чекају купца или полазак екипе на монтажу.

Гравирање се ради и на другим украсима већ према жељи наручиоца.

Наручиоци и потенцијални купци се примају у службеним просторијама ливнице где је стална поставка дела украса који се у ливници производе.

Ту су и различите врсте свећњака, стубића, крстова, малих звона и других украса.

Прави изложбени простор ливнице је припремљен у новој згради.

У пријемном делу нове зграде ливнице, у "округлој соби" је постављена стална поставка хороса, полијелеја и других украса ливнице.

Хорос је састављен од различитих модела већ урађених хороса, тако да наручилац на лицу места може да се определи за комбинацију која му можда одговара.

Ако међу изложеним примерцима постоји одговарајућа комбинација то скраћује време израде. Ако се прави нова плоча хороса, потребно је време за израду модела према којем се лију пробни одливци који се презентирају наручиоцу и тек тада се иде у даљи поступак.

Изглед нове зграде ливнице ЛИГРАП, са собом - изложбеним простором.

У изложбеном простору место се нашло и за стара звона која су изгубила своју употребну функцију, али имају историјску вредност. Сва стара звона која су имала уметничку вредност, а била планирана за претапање су сачувана и сада чине посебну вредност ливнице.

До формирања изложбеног простора стара звона су чувана у кругу ливнице (старом делу) са сировинама.

Понекад и није било довољно сировина, али директор ливнице никада није дао да у ту сврху буду употребљена звона која су дошла из неке од светиња у замену за нова звона.

Наравно, уз велики посао има времена и за одмор - који је углавном и користан - може да се врши контрола квалитета обраде украса и док се одмара.

А постоји и време за заједничка славља, без обзире да ли је у питању нека годишњица фирме, слава или рођендан неког од запослених или испрачај у пензију радника, као што је то случај на овој фотографији.

Колектив ливнице није велик, али је сложан јер једино такав и може да успешно обавља све процесе кроз које смо покушали да Вас упутимо овом галеријом слика.

А када је све проверено, нема проблема ни на једном радном месту, остаје време да се одмори или размисли о неком новом пројекту ...

... који се обично појави као цртеж, скица или узорак, али неретно покрене читаву ову причу од почетка.

У сваком случају, без обзира на време и обавезе ливнице, ако решите да нас посетите, увек ће се наћи неко да Вас прими, да Вам одговори на свако питање везано за производе ливнице и угости на традиционалан шумадијски начин.